“Ako želite da otkrijete Tajne Svemira
razmišljajte u terminima
Energije, Frekvencije i Vibracije.”

Nikola Tesla

Guna označava lanac, uže i predstavlja sposobnost koja omogućava temeljni razvoj sklon metamorfozama koje nastaju iz trena u tren u najkraćim vremenskim intervalima. Prethodne manifestacije razvojnog toka ne nestaju već se modifikuju u kauzalnoj formi, dok je njihova suština sadržana u njenim prošlim, sadašnjim i pojaviće se u budućoj proporciji enegetske manifestacije supstancije.

Postoje tri (gune), odnosno, glavna kvaliteta u osnovi prakrti: sattva – pročišćenost, svetlost, rajas – aktivnost, nepostojanost, tamas – neaktivnost, inertnost, tama.

Rajas je dinamični energetski potencijal koji izaziva transformacije na telesnom i mentalnom nivou. Pošto je kosmos u neprekidnom dinamičnom kretanju koje omogućava preobražaje prirode prakrti, rajas je njena realna suština. Samim tim i kosmos i čovek su prožeti istim energetskim potencijalom i uslovljeni su istom sudbinom. Rajas povećava snagu volje i hrani mentalne aktivnosti izražavajući se kroz suprotnosti bola i zadovoljstva, strast i bestrasnost, znanje i neznanje. Kada preovladava čulna aktivnost javlja se strast, tuga i neznanje dok kada je energija okrenuta prema intelektu javlja se bestrasnost, radost postojanja i povećana moć razlikovanja tj. znanje.

Tamas je inertna manifestacija prirode koja poseduje sposobnost da blokira evolutivni tok prema višim izražajima energije, što uslovljava um da se manifestuje kroz zamračenost svesti, neznanje, time što je zamagljuje, prekriva, te se često povezuje sa pojmom iluzija maya.

Satva je najrafiniraniji modalitet prirode prakrti i predstavlja najčistju formu i mogučnost itelekta da se izrazi korz kristalnu čistotu blistajuće svetlosti satve. Odlikuje se pozitivnošću, jasnim uvidom, lakoćom, povećanom moći razlikovanja pošto je prožet sa minimumom tamasičnih tendencija. U svojoj najčistijoj manifestaciji omogućava oslobođenost od iluzije maye sveta dualnih imena i formi.

Satva izaziva sreću, zadovoljnost, superiornost; rajas je pokretačka snaga, aktivnost, uznemirenost; tamas je apatija, tupost. Kada se ove tri gune nalaze u potpunoj ravnoteži, onda priroda prakrti ostaje u svom nemanifestovanom načinu bivstvovanja. Tek kada se pokrenu gune i uzrokuju neravnotežu, svet se pojavljuje u manifestovanom obliku. Zbog toga i pojavni svet karakterišu suprotnosti i neuravnoteženosti. Sve tri gune su prisutne u svakom fizičkom, biološkom i psihomentalnom fenomenu u nejednakim proporcijama, a upravo ta nejednakost omogućava pojavu različitih fenomena, jer njihova uravnoteženost označava večitu prvobitnu jednoobraznost.

Prema sankyi filozofiji ko želi da oslobodi purushu, mora prvo da upozna suštinu i oblike prirode prakrti, kao i energije koje te promene i modifikacije izazivaju unutar nje. Yoga se slaže sa filozofskog aspekta sankye, ali ukazuje da bez kontemplativnog pogleda teško da se može uočiti ta iluzorna veza između prakrti i purushe. Do oslobođenja se dolazi kad se shvati razlika u ontološkom smislu između psihičkih manifetacija (rupa – oblika) prakrti i purushe da postoje dve individue – bića.

Ahamkara

Jedinstvena manifestacija prirode prakrti na svim energetskim nivoima razjedinjuje se stvaranjem ega, koje omogućava percepciju odvojene stvarnosti, odnosno razjedinjenost kreacije. U egu niče klica personalnosti i mogućnost poistovećivanja, a samim tim i vezivanja za objekte i individue. Bez obzira na to što prožima celokupno naše biće, njegovo izražavanje je veoma suptilno nitnama kojima nas okiva, koje su tako očaravajuće i čine čelični zagrljaj iz koga ne možemo da se oslobodimo i prelazimo iz života u život. Ego stvara srž bivstvovanja unutar nas i omogućava komunikaciju sa sredinom u kojoj živimo. Bez njega bismo bili kao biljka, cvet ili voćka, bez saznanja o svom bivstvovanju.

Prakrti – praosnova, supstancija iz koje nastaje fizički univerzum i njegovi viši suptilni energetski nivoi. Iz prakrti se prvo manifestuje (mahat – buddhi) ili vrhunska budnost koja se na individualnom nivou pojavljuje kao intelekt.

Prakrti se posle mahata – velike energetske mase pojavljuje u vidu (ahamkara) apercipirajuće energetske mase, koja još uvek ima nejasnu svest da predstavlja jedan ego (aham-ego), znači još bez individualnog iskustva. Zatim ahamkara apercipirajuća masa nastavlja evoluciju i deli se u dva pravca, gde jedan omogućava stvaranje objektivnih pojava, dok drugi izaziva stvaranje subjektivnih pojava – psihomentalnih i čulnih. Ahamkara ima mogućnosti da menja svojstva u odnosu koja od tri (guna) u njoj preovladava. Kada prakrti u svom obrtanju omogući da u ahamkari prevlast osvoji modalitet satva – svetlost, čistota, tada se stvaraju pet spoznajonosnih čula (djnjaendrija) – organi percepcije: oko, uho, nos, jezik, koža i (manas) unutrašnje čulo, koje predstavlja centar za objedinjavanje opažanja i biomotoričkog dejstva, on koordinira biološko i psihičko delovanje, posebno dejstvo podsvesti. Kada pak predominaciju ostvari (radjas) dinamična energija, koja stvara fizičko i saznajno iskustvo, tada se pojavljuje pet čulnih organa delovanja (karmendriya), kao i što postoji pet organa akcije: grlo, ruka, stopalo, organ za reprodukciju i ekskretorni organ. Na kraju kada dominira (tamas), tupost, inertnost materije, zatamnjenost svesti, onda se stvaraju (tanmatra) i ima ih pet: mirisa (gandhe), ukusa (rase), oblika (rupe), dodira ili osećaja (sparse), govora ili zvuka (sabde). Tanmatre predstavljaju suptilna počela osnovu fizičkog sveta – genetičko jezgro sveta objektivnih pojava. Iz tanmatri progresivnom kondenzacijom proces koji ima sklonost da stvara proste strukture, stvaraju se atomi (paramanu) i molekuli (sthula-bhutani), koji omogućuju stvaranje biljnog (vrksa) i životinjskog (sharira) sveta. Ovo nas navodi da ljudsko telo sa svojim stanjima svesti, u krajnoj meri i inteligencijom, predstavlja proizvod jedne te iste materije. Iz tog razloga tamas treba tumačiti kao uzrok inertnosti materije, objektivnu kategoriju i kao uzrok za zatamnjenošću svesti, kao subjektivnu psihofiziološku kategoriju.

Tanmatre i tatve

U evolutivnom smislu pet tatvi (elementa) se razvijaju iz suptilnih počela – tanmatre, u kojima preovladava tamas guna. Tanmatra je apstraktna sposobnost preko koje percipiramo tatve. Akashu doživljavamo kao tanmatra zvuk (shabda), vaju kao tanmatra osećaj ili dodir (sparsha), agni kao tanmatra rupa oblik, forma, vizija, apas kroz tanmatra ukus, rase, prithvi kroz tanmatra ganda, tj. miris.

Tanmatre ili suptilna počela su u direktnoj vezi sa čulima gjanindrije (saznajni organi) i karnaindrije (organi delovanja). Oba čulna organa su povezana sa umom – manas koji dejstvuje kroz misao i kontramisao i sankalpe i vikalpe – odabiranja i odlučivanja, imaginacije i odbacivanja. Informacije koje pristižu putem organa su u vezi sa ahamkarom – egom, koji im daje ja-osećanje da bi budhi spoznao sve doživljaje. Svest ili čovek purusha. Tatve postoje kao produžetak čiste svesti, a ne kao posebne celine. Razvojni tok teče od suptilnog prema grubom, tako da svaki grublji izražaj nalazi uzrok u prethodnom, odnosno srž posledice je u uzroku.

Iz akashe ili etar tanmtre (suptilnog počela) izvire akasha tatva element, u kome ne bivstvuju svojstva ostala četiri elementa, jer se radi o grubljim stanjima. Iz akashe tatve izvire vaju tatva koja sadrži kvalitete akashe i vaju tanmatre, dok iz vaju tatve izvire agni element koji sadrži svojstva akashe, vaju i agni tanmatre. Iz agni izvire apas tatva koja je sačinjena od akashe, vaju, agni i apas tanmatre. Iz apas tatve izvire pritvi koja sadrži u sebi svojstva svih pet tanmatri.

Sposobnosti koje tatve poseduju su uzajamno izmešane, odnosno prevladavajuća sposobnost ili kvalitet poseduje srž iz koje se stvorila. Etar (akasha) poseduje svojstvo zvuka, vazduh (vaju) sadrži osobine zvuka i dodira koji dominira, dok vatra (agni) poseduje sposobnosti i zvuka i dodira, a oblik (rupa) je prevladavajuća karakteristika. Voda (apas) sadrži prethodna tri kvaliteta (zvuk, dodir, osećaj i oblik), dok prevladava ukus. Zemlja (pritvi) sadrži prethodna četiri: zvuk, dodir, oblik i ukus sa dominirajućim mirisom. Zemlja (pritvi), pošto sadrži svojstva svih tanmatri, a samim tim i celovitost čulne percepcije, doživljava se kao najgrublja tatva, dok etar (akasha) sadrži samo zvuk koji se prostire u beskonačnost. Ujedno je etar najsuptilniji medijum za doživljavanje.

Suština tatva shudi je da pokrene proces oplemenjivanja elemenata od grubog prema suptilnog, kako bi se doživeli finiji nivoi gde se energija ne percipira kao čvrsta, gruba materija. Transformacijom elemenata dobijamo mogućnost da osetimo početak, tj. izvor njihovog nastajanja i razvoja do vrata beskonačnog, do posmatrača njihovog stvaranja, do samog čoveka – purusha koji je sa one strane.

Put razvoja života neprekidno ide od nižeg ka višem obliku života, Aristotelas

Izreke o yogi po Patanjaliju – Raja yoga sve tatve imaju po pet obeležja. Da bi mogao da uspostavi kontrolu nad elementima, praktikant treba da usredsredi svest (samjamu) (koncentracija, meditacija i samadhi) na ove osobine. Prvo obeležje su čulni doživljaji odnosno zvuk, dodir, oblik, ukus i miris. Drugo obeležje su svojstva elementa kao sto je tvrdoća zemlje, fluidnost vode, toplota vatre, pokretljivost i vibracije vazduha i rasprostiranje u praznini (etra). Treće obeležje se odnosi na prefinjenost, nežnost tanmatri, odnosno suptilnih počela. Pored grubog doživljaja fizičkim čulima, postoji izoštreniji doživljaj elemenata koji se osećaju kroz suptilne medijume, zvukove, dodire, oblike, ukuse i mirise. Ovi prefinjeni izražaji energije, odnosno psihički fenomeni, poznati su kao supersenzibilni čulni doživljaji. Četvrta oznaka odnosi se na tri gune satva – svetlost, čistota; rajas – dinamičnost, tamas – psihička otupelost, inertnost materije. Ova tri modusa vivendi su integrisana u svih pet elemenata koji stvaraju i nalaze se u fizičkom telu. Praktičar bi trebalo da ovlada radjasom i tamasom i preobrazi se u sjajnu svetlost gune-satve i doživi duhovni procvat. Peta sposobnost tatvi se nalazi kao artavatva i predstavlja suštinu njihovog postojanja. U spisima se navodi da tatve postoje zbog zadovoljstva i izdvajanja svesti iz materije, odnosno purushe od prakrti.

Literatura:

• “Yoga, znanja i zdravlja”, J. Puljo
• “Yoga besmrtnost i sloboda”, M. Elijade
• “Tatva šudi”, Swami Satyananda