U trećem dopunjenom i izmenjeniom izdanju iz 1976 godine – Yoga, Jasmina Puljo kaže da postoji ogroman broj škola i tehnika meditiranja, a još više učitelja, dok meditatvnih praksi ima skoro onoliko koliko ima i praktičara. Zastupnici nekih škola zasnivaju svoj rad na tradicionalnom, pojedine kombinuju izvorno sa modernim, dok druge pokušavaju da koriste tehničku aparaturu, kao dopunsko sredstvo.
Predpostavlja se, da je meditativna tehnika Maharishi Mahesha, poznata kao transcententalna meditacija, okupila najveći broj praktičara (navodi se je u to vreme postojalo preko milion praktičara u svetu, a najviše u Americi). Dok Sri Yogendra, stvaralac prvih naučno – medicinskih yoga instituta u Indiji i Americi zastupa stav da meditacija može biti razorna, ako praktičar nije ovladao moralnim načelima, odnosno kako kaže J. Puljo ako ličnost nije pročišćena i konsolidovana u yami i niyami, tj, ako yogin nije istinoljubiv i oslobođen od emocionalnih i moralnih slabosti.
Biharsku školu navodi kao veoma cenjenu i poznatu, čiji je osnivač Svami Sivananda sa univerziteta u Rishikeshu, koju je tada zastupao njegov učenik Svami Satyananda, dok je sada vodi Svami Niranjanananda koji je 1983 godine imenovan za presednika B.S.Y. Ova škola je prepoznatljiva po tome, što gaji izvornu tradiciju yoge, a ujedno je usklađuje sa modernim potrebama savremenog čoveka. B.S.Y. možda na najadekvatniji način uspeva da najstarija idealna i nedostižna iskustva i znanja preobrati u racionalna, dostižna i prihvatljiva za čoveka današnjice.
Jasmina Puljo predstavlja meditaciju po Bihar školi. U sanskritu fizički univerzum u kome se nalazimo naziva se mahakasha. Fizički univerzum predstavlja sve bezbrojne oblike makrokosmosa koji se nalaze u prostoru oko nas. Termin maha znači veliki, a akasha prostor ili eter. U sanskritu termin chit znači svest, a akasha prostor, tako da je chidakasha prostor u svesti.
Objašnjavajući ovu meditaciju J. Puljo upoređuje spoljašnji univerzum sa unutrašnjim univerzumom. Svi mi smo posmatrali univerzum sa nebeskim telima i svim tajnama, koje skriva u svojoj beskonačnosti. Zbog toga su se neki osetili radosni i ushićeni, dok drugi mali i ništavni, ispred nedokučive beskrajne dimenzije kosmosa. Takav osećaj možemo imati i unutar nas, ako krenemo u istraživanje unutrašnjih dimenzija postojanja, odnosno unutrašnjeg kosmosa.
Čovek treba da okrene svoje oči prema sebi, da bi mogao krenuti najčudesnijim putem otkrića sveta -Brunton
U mahakashi fizičkom prostoru, vidimo bezbroj oblika makrokosmosa i u chidakashi je moguće, bez obzira što malo njih u tome uspeva, da spozna beskrajne nivoe svesti, dimenzije postojanja i psihička zbivanja unutar nas samih. To je i cilj svih meditativnih tehnika navodi Jasmina Puljo.
Da bi bolje objasnila ovu meditativnu tehniku upoređuje mentalni ekran sa pravom pećinom. Mentalni ekran se može upotrebiti kao prolaz u dubine uma. Ako posmatrate pravu pećinu videćete taman prostor kao zavesu, koja prekriva ulaz i sadržaje pećine. Dok kad uđete u pećinu počinjete da se navikavate i da razaznajete prostor i predmete koji se nalaze, razno kamenje, stalagmite , stalaktite i dr. Isto tako dok posmatrate prostor ispred vaših zatvorenih očiju (mentalni ekran) u početku nećete videti ništa, ali ako duže vreme posmatrate počeće da se poljavljuju u početku različite boje, a kasnije i različiti oblici i forme.
Tehnika izvođenja
Prvi uslov za uspešno meditiranje je udoban i stabilan položaj. J. Puljo navodi da postoje dva osnovna vida telesne neugodnosti koji su u vezi sa meditativnim položajima:
- Krutost u zglobovima nogu, koja izaziva bol i onemogućava duže zadržavanje u meditativnom položaju.
- Nefleksibilnost i oslabljenost leđnjih misića, koji ne mogu da drže leđa u pravoj liniji za duže vreme, što ima ometajuće dejstvo na disajnu tehniku.
Većini, a posebno početnicima, gore navedene telesne senzacije ometaju i vraćaju pažnju i svesnost o fizičkom telu, što ima ometajuće dejstvo na poniranje i percepiranje unutrašnje svesnosti.
Postoje mnoge yoga vežbe, koje povećavaju gipkost i otklanjaju bol u zglobovima i mišićima nogu. Isto tako postoje i vežbe koje istežu i jačaju leđne mišiće, koji su zaduženi za stabilno i pravo držanje kičme. Kičma treba da bude istovremeno i prava i opuštena. Jasmina Puljo posebno preporučuje radi otklanjanja ovih telesnih smetnji ovladavanjem dveju asana – janu sirshasana i ardha padma paschimottanasana. Kada se ove vežbe redovno praktikuju, omekšaće mišići i zglobovi u nogama, a leđa, vrat i glava, će moći duže da se zadrže u pravoj liniji. Suštinski značaj, kod svih meditativnih položaja je ukidanje mišićnih tenzija i napora, koji je neophodan za držanje položaja. To će omogućiti ukidanje parova suprotnosti i konflikta koji iz njih proizilaze. Treba postići takvu fizičku i mentalnu opuštenost koja će omogućiti potpuni prestanak pažnje nad telom – odnosno da se samozaboravite.
Zauzmite udoban meditativan položaj. Opustite se u položaju, zatvorite oči i budite svesni svoga tela. Smirite, uravnotežite i usporite disanje da teče u jednom ritmu, bez ikakvog napora oko jedan minut. Dok dišete u jednom ritmu, počnite da usmeravate pažnju i povećavate svesnost posebno na određene delove tela, a ujedno možete i mentalno da ponavljate (levo stopalo – cela leva noga, desno stopalo – cela desna noga, leva saka – cela leva ruka, desna saka – cela desna ruka –abdomen – grudi – leđa – vrat – glava- celo telo , celo telo…). Osetite telo kao jednu celinu. Kao da ste statua od kamena, čvrsta i nepokretna. Ovo pripremanje tela za lakše održavanje pozicije treba da traje minimum 5 minuta, a može i više.
Kada ste se učvrstili i uravnotežili u sedećoj poziciji, treba da počnete sa izgovaranjem, odnosno pevanjem rečice AUM, sedam puta sa nižim tonalitetom glasa. Posle dubokog udaha, polako izdisući pevate ili izgovarate glas A, nastavite u istom tonu na glas U i na kraju završavate sa glasom M, dok u istom momentu zatvarate usta. Glas M ima veoma važnu ulogu u meditaciji, jer postiče stvaranje unutrašnjih vibrirajucih rezonanci. Usmerite celokupnu svesnost ka zvuku i postanite svesni samo zvuka i njegovih unutrašnjh vibracija.
Zvuk AUM će povećati mentalnu opuštenost, što će se pozitivno odraziti na disajni proces. Nastavite sa prirodnim udahom i izdahom uz potpunu svesnost kretanja daha kroz nozdrve. Postanite svesni protoka vazduha kroz jednu nozdrvu naizmenično, a odmah zatim udahnite i postanite svesni protoka vazduha kroz obe nozdrve, usmeravajući tok vazduha prema centru između obrva, gde se spajaju, a pri izdahu razdvajaju kao kod obrnutog slova V. Ovaj način disanja ponovite više puta, usmeravajući celokupnu svesnost na dah, odnosno poistovećavanjem sa dahom.
Nepokretnost tela, pevanje odnosno izgovaranje rečce AUM i tehnika disanja bi trebalo da vas dovoljno fizički i mentalno opuste, da biste mogli da uspete u chidakasha dharani.
Posmatrajte prostor ispred vas zatvorenih očiju. Ako malo duže vrame posmatrate oko minut ili više pojaviće se sigurno prostor, koji može biti različitih boja, crven, plav, zelen, crn, žut, tamno žut, ljubičast. Tokom prakse, ovaj prostor će postati jasniji i sadržajniji, pred vama će se pojaviti neverovatan psihički film show, koji nikad niste videli u toku svog života. J. Puljo navodi da će se pojavljivati razni oblici, forme… Ponekad će se pojaviti i neka dešavanja iz prošlosti. To je aktivnost vašeg uma chittakasha – vaš mentalni sadržaj koji se realizuje na ekranu u mentalnom prostoru. Posmatrajte ovaj sadržaj kao nepristrasni svedok, bez vezivanja, analiza i ocenjivanja. Samo posmatrajte, tokom prakse će se forme i oblici prorediti, tada izaberite neki oblik ili simbol, usmeravajući celokupnu pažnju prema njemu. Oblik koji ste odabrali, treba da vidite u unutrašnjm prostoru, kao da je stvaran, kao da ga gledate otvorenih očiju. Takva jedna okupljenost, zadržanost psihomentalnog toka, odnosno kontinuirana svesna svesnost koja neprekidno teče prema izabranom objektu, će omogućiti dublje poniranje uma u svoje sopstvene tokove u konteplaciji – dyana.
U poslednjoj fazi otpevajte AUM sedam puta, zatim postanite svesni tela i okoline u kojoj se nalazite-udahnite duboko polako otvarajući oči.
Da bismo mogli da se oslobodimo od nekih mentalnih problema, treba da ih prvo upoznamo, pošto su oni uskladišteni u podsvesnom delu naše ličnosti, ispod nivoa svesnog doživljaja. Kako kaže J. Puljo njihov koren i zametak nalazi se baš tu neposredno iza tamne koprene. Taj podsvesni utisak samskara koja se može videti zatvorenih očiju u mentalnom prostoru – chittakasha izbija na svetlost dana stvarajući disharmoniju, koja unesrećuje život coveka. U većini slučajeva ljudi su ubeđeni da njihove mentalne reakcije izazivaju spojašnji faktori i situacije, ali u mnogo većoj meri učestvuje njihovo unutrašnje mentalno stanje. Redovnim praktikovanjem početnih etapa chidakasha darane može se otkriti koren problema i otkloniti, pre nego što će se pojaviti u svesnom stanju i prouzrokovati mentalne probleme. Podsvest se manifestuje putem simbola, a ne putem reči, zbog toga putem simbola ih treba i otklanjati. Kada se simboli počnu pojavljiivati u mentalnom prostoru, treba ih samo posmatrati, a ne analizirati, ocenjivati i emocionalno se vezivati, tako će oni isplivati na površini i izgubiti svoj emocionalni naboj. Kako kaže J. Puljo tako će ono skriveno i nepoznato, što stvara disharmoniju u našoj ličnosti biti onemogućeno da razorno deluje, pošto će se kao lotosov cvet otvoriti na svetlost dana. J. Puljo posebno je naglasila da se problemi ne mogu rešiti za vreme spavanja i sanjanja, zato što tada nismo u svesnom stanju, a za rešenje problema potrebno je suočavati se sa njima u stanju duboke, ali svesne opuštenosti.
Jasmina Puljo u knjizi Yoga – znanja i zdravlja u poglavlju chakre navodi:
Tantrizam za svoje racionalne cijeve koristi racionalna sredstva, može se reći i za potpuno samoostvarenje čoveka, ali ipak u praksi koristi najsuptilnije elemente individue. To su energetski centri odnosno chakre centri koji sačinjavaju čovekovo suptilno telo, a ujedno predstavljaju i sedam nivoa ljudske svesti. Pošto su suptilne prirode one su u vezi sa sebi sličnim elementima –akashom, pranom i nadijima.
Akasha
Prema drevnom indijskom verovanju postoje pet osnovnih elemenata razvrstani prema svojoj gustini i brzini kretanja. Najniži elemenat je zemlja, zatim sledi voda, vatra, vazduh i na kraju se nalazi etar ili akasha.
U tom smislu kosmos se manifestuje kao prostor akasha i kao pokret (energija) koji zajedno obrazuju mahakashu (maha) velika. Kao duhovna dimenzija akasha se naziva chittakasha mentalni prostor svesti, a kao najviši nivo duhovne egzistencije gde se dualitet između subjekta objekta gubi naziva chidakasha.
Prana isto tako predstavja etar, ili princip širenja, kretanja sveprožimajuću snagu i pulsaciju univerzuma, odnosno silu koja održava celokupnu kosmičku kreaciju. Na mikrokosmičkom planu – kod čoveka,to je životni dah koji se preko disajne funkcije izražava kao udah i izdah a manifestuje kao bioenergija. Tokovi ove energije nazivaju se nadiji suptilni kanalići koji rasprostranjuju energiju po čitavom telu.
Suptilno telo čoveka sačinjeno je od sedam energetskih centara, koji na neki način simbolišu temelj kosmosa – od stanja najgrublje materije pa do najsuptilnijeg vida materija, odnosno potpuno nematerijalnog stanja preko organskog mraka do najveće kosmičke sile, koja se emituje od podsvesti do uzvišene svesti. U tim energetskim centrima mikrokosmos je u latentnom postojanju, ali se može izražiti zvucima semenih slogova (bija) sanskritske azbuke, koji imaji mogućnost da oživotvore kosmičke energije.
Sedam dimenzija ljudske svesti razvrstanih po vertikali, mogu se izjednačiti sa sedam nota muzicke skale. Dublji zvuci dolaze sa spoljašnje strane vibriranja žica, a visoki zvuci od učestalijih vibriranja žica, tako se i vibracije životne sile uzdižu od najnižeg nivoa ljudske svesti, postepeno prema vibracijama najčistije svesti. To potvrđuju učenja alhemičara, da se jedan elemenat može transformisati u drugi promenom frekvenkcije vibracija. Ajnštajn je čak tvrdio da je materija u stvari misao koja vibrira na nižoj frenfenkciji.
Vivekananda u knjizi Raja yoga u poglavlju pranajama kaže da filozofski krugovi Indije zastupaju stav, da je ceo kosmos obrazovan od dve suštine: jedna je akasha, a druga prana. Akasha je sveprožimajuća egzistecionalna sila iz koje nastaju svi oblici, odnosno akasha je ono iz čega se manifestuje vazduh, tečnosti i čvrsti oblici, iz čega se obrazuje sunce, zemlja, mesec, zvezde. Akasha je ono iz čega nastaje psihomentalni fenomen – čovek, životinjski i biljni svet, sve ono što možemo da osetimo čulnim organima, sve ono što postoji oko nas. Samo pranu ne možemo da opazimo ona je tako suptilna i fina da je nedostupna našoj običnoj percepciji. Možemo da je primetimo kada se modifikuje u gustu materiju, odnosno zauzme grublju formu. Na početku kreacije bila je samo akasha, a na kraju stvaranja čvrtsti oblici, tečnoti i gasovi koji se vraćaju u akashu i tako na početku novog stvaranja sve ponovo će poteći iz akashe.
Prana je sila koja od akashe kreira kosmos, kao što je akasha sveprožimajuća beskrajna bit celokupnog kosmosa, isto tako je prana sveprožimajuća beskrajna kreirajuća sila ovog kosmosa. Na početku i na kraju stvaranja svi materijalni objekti rastvaraju se u akashu, a sve sile kosmosa rastvaraju se u pranu. Na početku novog stvaranja iz prane nastaje sila, koja se izražava kao pokret, gravitacija i magnetizam. Prana je energija, koja se izražava u aktivnostima tela, kao tokovi nadiji i sila misli. Preko suptilne energije misli do najgrubljije fizičke sile je to izražavanje prane. Celokupnost svih mentalnih i fizičkih sila u kosmosu, svedenih na njihovu prvobitnu manifestaciju predstavlja pranu. Kada nije bilo ničega, kada su tmine prekrivale tmine, šta je tada postojalo? Postojala je akasha bez pokreta. Fizička manifestacija prane bila je obustavljena, ali bez obzira na to ona je egzistirala. Na kraju jednog stvaranja, energije koje se sada izražavaju u kosmosu stišavaju se i zauzimaju potencijalno stanje. Na početku sledećeg stvaranja, one postaju aktivne utiču na akashu i tako iz akashe nastaje sve što sačinjava kosmos. Kao što se akasha modifikuje u bezbrojne oblike i objekte isto tako se i prana menja u sve egzistirajuće izražaje energije.
Dok u poglavlju psihička prana iste knjige kaže: Sve oblike i objekte koje vidimo ili zamišljamo oko nas, doživljavamo u svakodnevnom običnom prostoru, koji se naziva mahakasha ili fizički prostor, ali kada yogin opaža objekte bez učešća čulnih organa onda on to vidi u mentalnom prostoru chittakasha sa mentalnog akspekta. Kada je opažanje ostalo bez oblika, a duša sija u svojoj pravoj prirodi naziva se chidakasha ili prostor znanja.
B.S.Y navodi da je chidakasha prostor u svesti koji je u vezi sa ajna chakrom koju simbolišu dve peteljke lotosa. Desna latica simboliše pingala nadi koja odgovara simpatičkom nervnom sistemu, dok leva simboliše ida nadi koja odgovara parasimpatičkom nevnom sistemu. U sredini ovog simbola nalazi se AUM, koji simboliše sushumna nadi i omogućava ostvarivanje viših kvaliteta ličnosti. Fizička analogija ovog energetskog toka je centralni nervni sistem.
Ida, pingala i sushumna nadi simbolišu tri kvaliteta prirode (prakrti): tamas, rađas i satva – životinjske ljudske i uzvišene božanske osobine. Spajanjem sushumne ide i pingale sa ajna chakrom dolazi do ekspanzije saznanje budi se unutrašnje znanje i mogućnost iskustva koja su van čulnog opažanja.
